Kako će se obradjivati i odobravati transakcije platnim karticama – krediti umesto čekova

U „Čip kard” centru za 12 banaka pružaju usluge za izdavanje platnih kartica, autorizaciju i obradu transakcija, povezivanje sa bankomatima i POS terminalima


Ukidanjem kreditne funkcije čeka, povećava se mogućnost korišćenja kreditnih kartica koje nisu do sada na pravi način promovisane od strane naših banaka, koje će ubuduće morati na sebe da preuzmu kreditiranje građana direktno kroz kreditne kartice i potrošačke kredite. Sa druge strane, građani su prema tvrdnjama nadležnih, prihvatili karticu kao alternativni način plaćanja, ali mnogima još u potpunosti nisu jasne razlike između čeka i kartice, ali i prednosti kartica i mogućnosti korišćenja različitih vrsta platnih kartica. U tom pravcu neophodna je i edukacija stanovništva, ali i banaka i njihovih službenika.

Istovremeno, sa uvođenjem novih kartičnih proizvoda-kreditnih kartica, otvaraju se i mogućnosti za preduzeća koja pružaju usluge za izdavanje platnih kartica, autorizaciju i obradu podataka. Sa povećanjem broja kartica, povećavaće se broj transakcija, a to će uticati i na povećanje prihoda banaka, ali i preduzeća koja ih obrađuju. „Čip kard” centar jedno je od preduzeća koje obavlja tu delatnost.

Udruženje 12 banaka

„Čip kard” centar je samostalno udruženje, koje su u julu prošle godine osnovali Udrženje banka Srbije i još 12 domaćih poslovnih banaka (srednjih i malih), koje su do tada koristile usluge procesing centra pri Udruženju banka Srbije. Osnivači i korisnici usluga centra su: Kulska banka, Metals banka, JUBMES banka, Novosadska banka, Privredna banka Beograd, A banka, PB Agrobanka, Čačanska banka, Nova banka Beograd, Privredna banka Pančevo, Univerzal banka i KEB banka.

„Čip kard” centar bankama pruža usluge za izdavanje platnih kartica, autorizaciju i obradu transakcija, povezivanje sa bankomatima i POS terminalima, ali i obavlja usluge procesiranja domaćih i stranih platnih kartica. Ulažu neprekidan trud da zadovolje zahteve banaka, korisnika njihovih usluga, ali i zahteve tržišta u poslovima sa platnim karticama.

– Od osnivanja radimo procesing domaćih platnih kartica, Juba, koja se polako gasi i DinaCard kartica kojih je sve više na našem tržištu i koje polako zamenjuju Juba karticu. U decembru prošle godine, započeli smo proceduru sertifikacije za procesora VISA, preko Kulske banke ad Novi Sad, ali završetak tog posla očekujemo u aprilu ili maju ove godine. Istovremeno smo, uz pomoć iste banke, započeli izdavanje privatne kompanijske kartice MB Rodić. To je specifična kreditna kartica, sa odloženim plaćanjem do 60 dana, bez kamate, ili na više rata (do 10), ali tako da prva rata dospeva na naplatu nakon 90 dana. Ova kartica koristi se na svim prodajnim mestima firme MB Rodić, objašnjava Vesna Džudović, direktor „Čip kard”, preduzeća za rad sa platnim karticama i dodaje da pored poslova personalizacije i procesiranja domaćih, a uskoro i stranih platnih kartica, povezivanja i monitoringa bankomata i mreže POS terminala, „Čip kard” obavlja i poslove Kol centra i konsultantske usluge u uvođenju kartica u banke.


Procesiranje platnih kartica

Šta je procesiranje platne kartice koju obavlja ovaj centar?

Procesiranje platne kartice znači vođenje njenog „životnog ciklusa”. Kada podatke o korisniku kartice banka unese u svoj sistem i prenese „Čip kardu”, ovaj centar poseduje sve podatke o korisniku kartice i njegovim pravima. Ako korisnik izgubi kreditnu ili platnu karticu u „Čip kardu” se i o tome vodi evidencija, kao i o roku trajanja platne kartice.

U centru postoje podaci i o svim transakcijama koje korisnik obavlja, njegovim kupovinama, podizanju gotovine, ovde se vrši obrada i nakon toga prebacuje nekom kliring centru, naprimer Narodnoj banci Srbije. „Čip kard” centar vrši prijem, kontrolu, obradu podataka i rešava probleme sa eventualnim reklamacijama, pronalazimo sve obavljenje transakcije i otkrivamo moguće nastale greške prilikom obavljenog plaćanja. Procesing ustvari čini pozadinski deo naših poslova i podrazumeva dnevne obrade transakcija, rešavanje reklamacija, unos i ažuriranje podataka korisnika kartica, banokomata i POS terminala. Sa druge strane, Centar obavlja i takozvane „spoljne” poslove koji podrazumevaju kontrolu rada i nadgledanje bankomata i POS terminala, koji su vezani za „Čip kard” i odobrenja za transakcije na osnovu limita ili stanja na računu korisnika kartice, ali i stavljanje na takozvanu stop listu kritičnih kartica.


Skup i licenciran softver

Procesiranje transakcija, obradu po osnovu izdavanja i korišćenja platnih kartica vrši „Čip kard” za banke koje su korisnici njihovih usluga, jer je za takav posao neophodno imati izuzetno skup softver, koji omogućava vezu sa inostranim sistemima Viza, Masterkard i drugim stranim karticama i same banke teško mogu da kupe i razviju taj softver. Takvi softveri koštaju od 500 hiljada do milion dolara, a za te poslove potrebno je obezbediti i osposobljene radnike i održavati softver tokom godine, što većina naših srednjih i malih banaka nije u mogućnosti da obezbedi. Zato se banke udružuju i odlučuju za korišćenje usluga ovakvog centra, koji za njih obavlja te poslove.

– „Čip kard” svojim korisnicima pruža usluge po izdavanju kartica, vrši autorizaciju i obradu transakcija, povezivanje i drugo uz pomoć softvera renomiranog proizvođača Tieto, koji je specifično „napisan” i prilagođen za domaće i strane platne kartice. Licenciran je od svih najvažnijih svetskih kartičarskih asocijacija, među kojima su Viza, Masterkard, Dajners i drugi. Koristi najsavremenija hardverska rešenja, komunikacionu opremu, servere, računare i drugo, a sa bankama smo povezani izuzetno dobrim vezama.

U ovom poslu koristimo bogato iskustvo i znanje zaposlenih u oblasti rada sa platnim karticama, kaže Džudović.


Procesing centar izvan banke

Međutim, velike banke, poput Vojvođanske, Jubanke, Poštanske štedionice i drugih imaju svoj procesing centar i one samostalno obavljaju procesiranje platnih kartica. U našoj zemlji „Čip kard” je jedina domaća procesorska kuća koju su osnovale banke i Udruženje banaka Srbije, što daje mogućnost bankama da samostalno odlučuju o uvođenju novih poslova, definišu strategiju razvoja, planiraju i donose poslovnu politiku preduzeća.

Sa druge strane, ovaj centar će uskoro vršiti i procesiranje stranih kartica i to za nepuna dva meseca kada završe sertifikaciju za Viza procesora.

– Osnovna prednost „Čip karda” u odnosu na druge procesorske kuće je to što smo izgradili poverenje i pouzdanost u radu sa bankama, korisnicima naših usluga, koje su i osnivači našeg preduzeća. Obavljajući poslove preko posebnog centra za procesiranje, banke dele troškove i imaju prednost što se podaci njihovih korisnika nalaze u zemlji, a ne u inostranstvu. Međutim, nedostatak predstavlja to što dalji tehničko-tehnološki razvoj poslova u „Čip kard” centru zahteva dodatna ulaganja. Imajući u vidu da je u poslovima sa platnim karticama veoma važno obezbediti bezbednost i pouzdanost, ne čudi što se naše banke odlučuju da procesiranje kartica obavljaju kod domaćih procesora. I u svetu postoji trend da se banke okupljaju sa ciljem da izgrade sopstvenu procesorsku kuću, kako bi na taj način omogućile veću bezbednost i sigurnost u poslovanju sa platnim karticama, kaže Džudović.


Kartice umesto čekova

Ukidanjem kreditne funkcije čeka i uvođenjem kreditnih kartica, „Čip kard” će obavljati veći broj obrada transakcija karticama. U ovom centru predviđaju da će gotovo sve banke izdavati i pod određenim uslovima građanima nuditi kreditne kartice, ali će se primetniji efekti sa tržišta i povećanje broja korisnika kreditnih kartica osetiti tek u drugoj polovini i krajem ove godine.

Sa pojavom kreditnih kartica na našem tržištu se već izdvojila domaća Dinakard kreditna kartica. I pre njenog nastanka kod nas su postojale Viza i Masterkard kreditne kartice, ali njih nije mogao da dobije svaki korisnik. Ukidanjem „čekova na poček” povećava se mogućnost masovnijeg korišćenja kreditnih kartica, koje do sada, kako ocenjuje naš sagovornik, nisu na pravi način promovisane od strane naših banaka niti su bile na odgovarajući način prihvaćene od korisnika.

– Smanjenjem broja čekova koje će građani dobijati od banaka i skraćivanjem rokova plaćanja roba i usluga putem „čekova na poček” sve više ljudi će se obraćati bankama i tražiti novi proizvod - kreditnu karticu. Banke će zbog toga morati da klasifikuju i podelu korisnika kojima će umesto dva, pet ili 10 čekova mesečno ponuditi, na primer, Dinakard kreditnu karticu sa limitom od 4.000, 10.000 ili 20.000 dinara. Na ovaj način banke će kontrolisano kreditirati građana i neće više biti situacija u kojima se roba prodaje skuplje, zbog toga što se odloženo plaća. Za ovu uslugu banka će svakog meseca korisniku kartice obračunavati kamatu, na isti način kao kada mu odobrava gotovinski ili potrošački kredit, kaže Vesna Džudović i dodaje da će se sa intenziviranjem ponude i povećanjem broja kartica na tržištu, građani sve masovnije odlučivati da u bankama uzmu i neku od kreditnih kartica, kaže Džudović.

Međutim, naša sagovornica kaže i da će se značajnije povećanje upotrebe kreditnih kartica, osetiti u drugoj polovini i krajem ove godine, jer iako građani sada više nego ranije koriste ove kartice njihova upotreba još nije u potpunosti zaživela, pošto su čekovi još u upotrebi.

– Kada „ček na poček” bude sasvim ukinut i kada narod u potpunosti shvati da je neophodno korišćenje kartica, broj korisnika će se značajnije povećati, kaže Vesna Džudović.


Veća upotreba Dinakard kartice

Direktor „Čip kard” centra kaže da se sve banke, korisnici njihovih usluga pripremaju da kompletiraju paletu kreditnih kartica i da su uglavnom zainteresovane za izdavanje Dinakard kartica, koju će uglavnom popularizovati srednje i manje naše banke. U aprilu ili maju će nekoliko ovih banaka početi izdavanje ove kartice, ali do kraja godine prema njenoj proceni neće biti izdato više od 100.000 do 150.000 ovih kartica. Ona tvrdi da su naše banke više zainteresovane za izdavanje Dinakard kartica nego nekih stranih kartice, ali da banke moraju voditi računa da i po članarini i po uslovima korišćenja ona bude povoljnija i konkuretnija od stranih kartica, kako bi se na parvi način popularizovala domaća kreditna kartica.

Ovaj centar ima svoju ulogu u edukaciji i pripremi 12 banaka za masovnije izdavanje kreditnih kartica i svima je dostavljeno uputstvo o tome kako funkcioniše rivolving obračun i rivolving „ciklus” kreditne kartice.

– Pomažmo našim bankama u tome da na pravi način shvate kako sistem kreditnih kartica funkcioniše, jer one moraju dobro da se pripreme kako bi bile spremne da njima zamene masovno izdavanje čekova, koji su do sada korišćeni za odloženo plaćanje. Sve naše banke zainteresovane su za izdavanje Dinakard kartice, koja bi trebalo da koristi što veći broj naših građana. U Udruženju banaka će se 22. februara sastati predstavnici 12 banaka koji koriste naše usluge i dogovoriti kada će krenuti sa izdavanjem kreditnih kartica. Bankama nedostaje edukacija o tome kako da pripreme bankarski deo koji „pokriva” kreditne kartice, jer se kreditne kartice u postupku izdavanja ne razlikuju mnogo od debitnih, ali se razliku u „ciklusu” korišćenja, objašnjava Vesna Džudović i na kraju razgovora dodaje da u „Čip kard” centru do kraja 2005. godine planiraju da rade na proširenju delatnosti i to na licenciranju za Visa čip tehnologiju, uvođenju novih funkcija na bakomatima (plaćanje računa, prenosa sa računa na račun, funciju depozita i drugo), ali i na on line povezivanju sa bankarskom aplikacijim, uvođenju drugih kartičnih proizvoda (privatnih bankarskih i korporacijskih/lojaliti kartica), kao i da pokrenu proceduru za dobijanje licence procesora za Masterkard kartice i druge delatnosti.

Mirjana Vujadinović

---