Odanost prema zajednici?
Nešto što novinari nisu pomenuli?
Meni je ovo bilo izuzetno neočekivano da se desi u Japanu, mislim i oni su ljudi ali sam ih uvek nekako doživljavao kao božanski mudre, uzdržane i disciplinovane... (mislim i dalje mislim da su sve ovo više od nas) samo mi je malo razočaravajuće ovo na prvi pogled.
Da pokrenem pitanje kog se autor teksta na kraju dotakao:
Gde je granica između izdaje i zdravorazumske brige o sebi?
Kada je trenutak da se napusti ''krdo'' (kako je to autor uporedio) kome duguješ i krene dalje?
Ako nekog mrzi da čita tekst stranci u Japanu su kritikovani da kada je Japancima prelivalo svi su bili tu i živeli a kada je Fukašima eksplodirala svi su se razbežali niko nije ostao da pomogne. Autor je u par navrata odbranio strance zbog negostoljubivog odnosa japanaca prema njima, ali moje pitanje nije vezano za konkretnu situaciju nego za opšti slučaj.
Mislim na prvi pogled je odgovor očigledan: kada vidiš da je ''krdo'' nepovratno krenulo u propast onda je vreme da odeš, pa ja rekao da je pravo pitanje kada je moralno zaključiti da je krdo nepovratno krenulo u propast i da tvoj trud i/ili žrtva da ga skreneš ili spasiš nema misla?
Očigledno da je moje pitanje koji su ti signali koji ti daju za pravo da odlučiš da je brod krenuo da tone. Očigledno zavisi i od pojedinca ali šta je (za vas) granica kada lojalnost više nema smisla?
 |  |
 |
