Plate Surčinaca najviše u SrbijiFoto D. Jevremović
Surčinci ne moraju da brinu što je prosečna neto zarada u Srbiji prošlog meseca pala 1,9 odsto. Oni su, i pored srozavanja mesečnih prihoda u većem delu zemlje, uspeli da izbiju na prvo mesto sa avgustovskom platom od 66.109 dinara u proseku. Samo mesec dana ranije ova beogradska opština bila je na trećem mestu u prestonici sa mesečnim prihodom koji je tada iznosio 51.694 dinara.
U avgustu je drugo mesto po primanjima zauzela opština Novi Beograd sa prosečnom platom od 58.376 dinara, dok su u glavnom gradu najniže mesečne prihode imali Mladenovčani – na svakog zaposlenog prosečno je izdvojeno 28.986 dinara.
Vrednost potrošačke korpe je, prema podacima Ministarstva poljoprivrede i trgovine, 55.876 dinara, što znači da posle kupovine svih neophodnih namirnica za domaćinstvo žiteljima Surčina u džepu ostaje 10.233 dinara. Ali, prosečnom Mladenovčaninu posle primanja dugo očekivane zarade fali još 26.890 dinara da bi kupio sve osnovne potrepštine za mesečno preživljavanje četvoročlane porodice.
Možda kao uteha može da mu posluži činjenica da je njegova plata gotovo dvostruko veća od najniže u Srbiji, kakvu su u avgustu imali radnici iz Gadžinog Hana. Oni su u proseku primali po 15.669 dinara. Prosečan Surčinac primio je 4,2 puta više.
Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin, kaže da dobrom proseku plata doprinose „najjače” firme na njihovoj teritoriji kao što su Aerodrom „Nikola Tesla”, „Nelt”, „Centroproizvod”, koji uskoro postaje deo uspešne korporacije „Nestle”, „Zora sistem”, „Koteks”...
– Da Surčinci sve bolje žive vidim po dobrom raspoloženju. Građani mi kažu da su zadovoljni jer rade, imaju posla. Ne mogu da im zavirim u lonac i džep, ali primećujem da su nasmejani. Za tri godine otvoreno je 650 radnih mesta, ali i dalje imamo oko 1.800 nezaposlenih – objasnio je Janošević.
Bilo bi bolje, kako kaže, da su sve uspešne firme domaće, ali da kao opština oni nisu u ekonomskoj mogućnosti da pomažu otvaranje fabrika i biraju gde će da zapošljavaju ljude.
– Pokrenuli smo akciju da se 1.200 hektara neupotrebljenog, neplodnog, državnog zemljišta, namenjenog za gradnju, stavi na raspolaganje grada Beograda i Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, kako bi raspisali konkurse i privukli investitore. Taj prostor je interesantan za ulaganja otkad je počela izgradnja „sremske gazele” od Obrenovca do Surčina. Blizu je aerodroma i čvorišta autoputa. Tu treba da nikne veliki kompleks golf terena, gde će biti zaposleni Surčinci, a na istoj lokaciji trebalo bi da bude i filmski grad. Takođe, ima još mesta za nove firme u severnoj industrijskoj zoni opštine – objasnio je Janošević.
Branislav Jovanović, predsednik mladenovačke opštine, zna da oni sigurno nisu ekonomski razvijeni kao Surčin, ali da sumnja u istraživanje Republičkog zavoda za statistiku da su na poslednjem mestu.
– Statistika je čudo. Zvao sam ih i bunio se, smatram da nekada uzimaju u obzir neodgovarajuće podatke i firme koje već odavno ne rade kao što je „Petar Drapšin”. To stvara utisak da smo na goroj poziciji nego što je istina. Broj stanovnika u Mladenovcu se povećava, ne bi ljudi živeli ovde da je toliko loše. Mnogi od naših meštana rade u centralnim gradskim opštinama, pa onda njima povećavaju prosek sa platom, a mi ispadosmo najgori. Prosek naših plata kvari i to što smo do devedesetih bili razvijena industrijska zona, posle su došle privatizacije firmi, koje nisu dale baš očekivane rezultate – iskren je Jovanović.
Uveli su, kaže, mnoge subvencije za poljoprivrednike, jer u ovoj privrednoj grani vidi snagu koja će Mladenovac u budućnosti odvući ka vrhu tabele mesečnih primanja.
Podaci Zavoda za statistiku govore da je prosečna neto avgustovska zarada u celoj zemlji nešto viša od 370 evra, i iznosi 38.389 dinara, što je u odnosu na jul nominalno i realno manje 1,9 odsto.
D. Jokić-Stamenković
-----------------------------------------------------------
Bez prihoda vlasnika firmi
Prosečna zarada u jednoj opštini izračunava se tako što se saberu plate radnika u državnim firmama, a od 2009. godine i preduzećima koja se vode kao pravna lica, pa se ta suma podeli sa brojem zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi, naglasila je Veselinka Škiljević, načelnica odeljenja za statistiku zaposlenosti i zarada u Republičkom zavodu za statistiku. Tu se ne računaju plate vlasnika firmi jer oni nemaju klasične prihode.
objavljeno: 28.09.2011
http://www.politika.rs/rubrike...inaca-najvise-u-Srbiji.lt.html
"Nikad ne raspravljaj sa budalom: Prvo ce da te spusti na svoj nivo, a onda ce da te
dobije na iskustvo!"
dobije na iskustvo!"
Re: Prosek plata 1.250 evra!
Re: Država prašta dugove javnih preduzeća