TL783c - potrebno misljenje?

Aco,
Ništa sada nisi pogrešio.

Pogrešio si još ihaha pre, treba Elektroniku početi ovako:



do jahhja...

---

Imam ja onu semu sa 723 ali je nista ne kapiram... Tacnije imam sve uradjeno i sazvakano... Mozda bi mogao da ga napravim... I ako za nesto budem prepravljao fabricka kucista onda ce da bude za to... Ona velika sema, zajebana, moj majstor ima to samo sa dva torusa ali na 2A...

Od tada ja pokusavam i da napravim, jer kada sam ga pitao koja je cena za mene, posto ima kao jos jedan kod njegovog prijatelja prvo 50e, pa mi rece to samo plocice ustvari 100 i ja prihvatim ali kada odem da se dogovorimo on mi kaze 200e, a njegova vrednost bi bila 550e... Aca ne bi bio Aca, u tom trenutku se zainatim da ja napravim nesto sto moze da mi vrsi poso, a da nije ATX. Verovatno sam se zaj...o jer sam dosta para puko i do sad bi imao nesto dobro, kvalitetno, jako za 200e... U drugu ruku nije mi zao jer sam tada poceo da ucim elektroniku i poceo od ispravljaca... A sve u sta sam ulozio je novo i npr trafoi koje imam su nekorisceni i plus imam mnogo toga sto je ostalo u toj radionici, (gde samo jedan lm388K kosta 5 crvene i jos mnogo, mogo toga), pa mi i nije krivo. Do sada mi nista nije radilo kao ATX. Od kad sam ga sklepao, ako ga ne koristim na stand by je, pali halogenke, pali srafilice, ma sve sto sam probao radilo je...

E sad kad sam se oprlio, kao malopre kad sam prodavao auto zarastao u travu, nema nazad... Nesto ce se roditi jednog dana, do tada se snalazim i idem ka tome da pravim tu za mene strasnu semu kad je pogledam... :)

Pa vidis, cudno je to da sam kao klinac samo trazio motorcice, sijalice... Pravio male ventilatore, na BMX pravio zmigavce... Roditelji su mislili da ce to da me interesuje u zivotu i da cu mozda time da se bavim... U medjuvremenu upisem tu elektrotehnicku ali onako bezveze koliko da je zavrsim. Tad je vec poceo da me hvata pubertet i ludilo, tako da sam umesto na elektronskom imao index sa filozofskog i sve je puklo kada sam poceo da radim... Tada sam se predao poslu i sad posle 12godina radnog staza sa elektricnim uredjajuma vezanim za muziku i jos svasta nesto mi je doslo iz d u g da i ja nesto mogu da popravim...

Evo je prica za bisere.... :)

A ovi mali su cepaci... Ja sam naucio klinca da kad mu stavim na zujalicu, ume sam da spoji unimer i da zuji... :) Tatin naucnik ili vucibatina... Sta li ce da ispadne, sve se najezi...

Bas se pitam sta su zamislili da izmere? hahahha :)

I da se ne lazemo, mi ovde koristimo lenjire! Nek se javi onaj ko nije.... :)

EE,
to ti je moj vucko zbog toga što nemaš " VRANE" na izlazu, da čuvaju OUTPUT.

Evo na šta mislim.
Šta je CROWBAR SECURITY -kolo?

---

Ma jasno sve i uvek se dobro osiguram al situacija bila takva da je trebalo napraviti nesto za dva minuta a da radi desetak. To sto se ja nisam dobro sabrao i oduzeo pa se uhvatio za lm jbg.
Mislim da kvalitetno odosmo u off sto se teme tice.

---

tl783c - dobro misljenje. Ali i dobra razmena vasih iskustava i znanja... meni je ovo sve ok, nesto saznam, nesto razumem, nesto jok. :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 03.09.2019. u 22:13 GMT+1]}

Ja sam skoro imao ja mislim nesto takvo. A naravno mozda i nije...

Mislio sam da imam sliku... Slikacu sutra. Nego sam ja to sve razvezao i sad tesko da neko moze to da veze. osigurac od 16A i trafo koji je imao izvode od 30v do 150v na jednom preklopniku od mozda 12 krugova. Bas sam ga zaj...

@Vučko,

LM317 je odličan serijski stabilizator sa značajno boljim performansama od serije 78xx, precizniji, pouzdaniji, sa boljim potiskivanjem bruma, ali pod uslovom da nije falš komad nego iz neke renomirane kuće.
Kad je falšerica onda je nebitno kakvo mu je ime.

@Aca_punk,

TL783C je još bolji serijski stabilizator od LM317, sa potpuno istom kalkulacijom oko izlaznog napona, osim što treba ispoštovati onaj 82R sa izlaza ka kontrolnoj nožici jer mu je neophodno minimalnih 15mA za ispravan rad.
Tih 15mA treba da teče kroz kontrolni razdelnik napona, gde je gornji otpornik taj od 82R.

Ono što mu daje prednost nad standardnim LM317 je vrlo visok radni napon.
Pošto raspolaže manjom mogućom strujom od LM317, kada mu se doda eksterni tranzistor za više struje (kao i na LM317), dobiješ istu stvar ali do preko 120V ulaznog napona, što već sa LM317 ne možeš (sigurica je do 38-40V max, pod uslovom da je original).

Aj-DE.com ?

---

@Aca_punk,

Dok vežbaš razne stvari, malo ćemo popričati od discipaciji (emitovanoj termičkoj snazi) na komponenti.
Na primer, na jednom LM317 bi discipacija bila sledeće: (Vin[V]-Vout[V]) x I[A] = P[W]

Da bi stekao osećaj o veličini discipacije nečeg, žar od cigarete emituje približno 3-5W, zavisno od cigarete i kako je neko "vuče".

Discipacija na nekoj elektronskoj komponenti je ograničena njenom temperaturom, tj. graničnom temperaturom kristala (pelete) u komponenti (kod silicijumskih komponenti oko 125-150*C max, zavisno od vrste komponente).

U podacima od neke komponente se obično nalazi termička otpornost kristala (pelete) ka rashladnom krilu (Thermal Resistance, Junction-to-Case) i izražava se u K*/W ili C*/W.
Obeležio sam ti taj podatak strelicom na priloženom pdf od LM317 i on je 5*C/W.

Pošto u priloženom dokumentu piše da je maksimalna temperatura pelete 125*C (Operating Junction Temperature Range),
I da je termička otpornost ka kućištu 5*C/W, odatle ispada da bi imao pravo da komponentu opteretiš sa: 125/5=25W, ali tek pod uslovom da nekom mađioničarskom metodom uspeš da održiš temperaturu rashladnog krila na 0*C, što je teško izvesti bez nekog zamrzivača :-).

Da bi znao šta je u praksi dopustivo, računaš da ti temperatura okoline može dostići recimo nekih 60*C ako je uređaj u kutiji.

Sada imaš novi račun, gde moraš izračunati termičku otpornost celog sistema sa nakačenim hladnjakom na LM317.

Termička otpornost kristala ka krilu je 5*C/W + termička otpornost nekog izolatora namazanog pastom je oko 1*C/W (za TO-220 kućište). Dakle već imamo 6*C/W, tj. predznanje da će ti po svakom vatu snage temperatura kristala rasti za 6*C, ako je hladnjak na nula stepeni, ali na žalost nije.

E sad ti već treba termička otpornost nekog hladnjaka i uzećemo na primer (izuzetno) najmoćniji komad iz priloženog pdf, koji je obeležen strelicom.
Sa odsečenih 125mm tog hladnjaka to ima termalnu otpornost (Rth) od 0.5*C/W, što je izuzetno moćan hladnjak.
Da potsetim: ako za komad bilo čega piše da ima na primer 0.5*C/W, to znači da će tom komadu temperatura rasti 0.5*C po svakom unetom vatu snage...

Stavimo taj LM317 na izabrani hladnjak i izolujemo ga nekim izolatorom (silikonskim ili liskunom).
Imamo ukupnu otpornost od: 5*C/W(kristal-krilo) + 1*C/W(liskun sa pastom) + 0.5*C/W(hladnjak ka okolini) = 6.5*C/W ukupno.
Imamo dopuštenu temperaturu kristala 125C i očekivanu najveću temperaturu ambijenta u kutiji od 60*C.

Razlika te dve temperature je 125-60=65*C, što bi bio termički "napon" koji određuje fluks (protok) toplote kroz zbir svih termičkih otpornosti.

Dakle imamo 6.5*C/W i najgori slučaj razlike temperatura od 65*C, sledi: 65/6.5= 10W dopuštene discipacije na LM317, sa onim strahovitim hladnjakom iz pdf i to tek pod uslovom da je hladnjak postavljen tako da je u vertikanom položaju, sa rebrima koja su vertikalno, u kutiji koja ima proreze za hlađenje i u prirodnoj Al boji (ako ga ofarbaš u mat crnu imaćeš oko 50% efikasniji hladnjak približno).

Sa manjim hladnjacima je to svakako manja dopuštena snaga i to je određeno termičkom otpornosti konkretnog hladnjaka, te sam ti u prilogu stavio pdf sa dosta dobrim izborom tipičnih hladnjaka, gde su napisane termičke otpornosti.
Imaš sad vrlo pristojnu orijentaciju šta može jedan LM317 i šta mogu razni hladnjaci.
Takođe je tu i dokument od tipičnog LM317 u TO-220 kućištu.

Nadam se da će ti ovo biti od koristi, a i drugima.

Pozdrav,
Macola

P.S.

Izmenio sam jednu reč koju na brzinu pogreših. Zamenjena je je ispravnom koju sam boldovao, da bi stvari bile korektne.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.09.2019. u 11:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.09.2019. u 12:00 GMT+1]</sub>

Pored Fixnog napona,
STRUJU češ da menjaš na Qhurov dan!

i TO, ako se preseliš u neku drugu Vasionu !

---

Meni je stvarno žao Ace,

Macola:
Previše je podataka u jedinici vremena ! ..za Acu.

-DANGER! OVER-CLOCKING!

Smiri loptu, ubičete čoveka na mestu.

Kakvi "Furadani" i termički otpori...pusti To majstore...

Natoči sok od višnje bez konzervansa i uživaj.

---

TO ne postoji ni u nuklearnim elektranama!!!

Da treba lemilicom da sastaviš ispravljač, bilo kakav,
za 120 sekundi, iLi ostaje opcija da letiš u vazduh???

Nemoj da sve nas zahhebahhvaš, Molim te...

TO ne postoji na ovoj plavoj zemaljskoj kugli, koju če da potope Glečeri!

NIGDE, situacija ne zahteva izgradnju/sastavljanje/lemljenje sklopa za 2 minuta.

Makar to bila i RAKETA..

---

Hvala Macola, vec odstampano i nosim sa sobom na poso da studiram! Verujem da ce i drugima sluziti!

Sto se tice hladnjaka, imam finu kolekciju, pa mislim da imam i takav ili mozda veci ili malo manji...

Elem, interesuje me sta se dogadja ako se skine hladnjak sa procesora koji na sebi ima kuler, da li je to dobro resenje za neko hladjenje i predpostavljam da taj kuler treba da bije direktno u hladnjak, jer tako je po defaultu skinut sa ploce... Na strani gde ide procesor sam izbusio rupu, narezao navoj i tu stavio neki tranzistor... Da li dolazi u obzir takva vrsta hladjenja i gde kuler treba da bije...


_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 04.09.2019. u 07:52 GMT+1]}


Izvinite za haoticnost na stolu... U provom planu je pomenuti hladnjak... Da se razumemo odmah, imam odlicne hladnjake koji nisu od kompjutera vec skidani od pojacala i kojekakvih uredjaja...

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 04.09.2019. u 07:57 GMT+1]}

Lyving, pa nisam bas tolko ogranicen... ;)

Tako si ti jednom poceo da me ucis kasno nocu kako se racuna otpor Rb na tranzistoru. Falio je jos jedan post da sve razjasnis ali si me poslao na spavanje... :) A ovde covek ubio se pisajuci i mislim da je sve lepo objasnjeno i sazvakano...

Odo da rintam (sa prirucnikom)! ;) Hvala jos jednom Macola!

Interesantna šema za Acu,
sa LM317 i raznim zaštitama oko njega:

---

Nema na Čemu @Aca_punk.

Ispravio sam jednu pogrešnu reč u originalnom tekstu, koja mi je se nehotično "provukla". Ispravku sam "boldovao" i treba da je pogledaš da ne bi pogrešno učio.

Za početak je važno predznanje kako ne "ubiti" neku komponentu.

Osim maksimalnog napona i maksimalne struje, tu je i termika komponente kao jedan od najvažnijih faktora.

Mislim da će ti, posle priloženog teksta i podataka, biti značajno lakše da rukuješ elektronskim komponentama.

U principu taj grubi (ali potpuno, čak i profesionalno, prihvatljiv) račun uglavnom važi za sve elektronske komponente. I obično sve poluprovodničke komponente imaju navedene podatke o termalnoj otpornosti kristala ka kućištu a ponekad i otpornost slobodnog kućišta ka okolini (slučaj kad se komponenta koristi bez hladnjaka).
Kada iskoristiš te podatke i pravilno dimenzionišeš hlađenje (tu je čak prednost malo preterati sa opreznošću) i strujno-naponske paramete, teško da ćeš spaliti bilo koju poluprovodničku komponentu.

--------------------------------------------------

Kako odrediti termalnu otpornost nekog nepoznatog hladnjaka?

Uzmeš, jedan ili nekoliko, onih žičanih otpornika, koji su u metalnom kućištu, predviđeni da se zašrafe na hladnjak, namažeš im površinu termo pastom u tankom sloju i zašrafiš na hladnjak koji testiraš.
Potom onu slobodnu stranu otpornika, koja nije u kontaktu sa hladnjakom "obučeš" nekim termo izolatorom, na primer kamenom vunom i slično, pa preko toga staviš alu foliju (onu za sendviče).
Cilj je da se što bolje spreči (minimizuje) gubljenje toplote sa slobodne strane otpornika i da se i ono što je prošlo kroz kamenu vunu reflektuje nazad od al folije ka hladnjaku.

Tako ćeš obezbediti da ti najveći deo toplote tog otpornika završi u telu ispitivanog hladnjaka, a ne ode u prostor emisijom sa slobodne površine kućišta otpornika.

Merenje je krajnje jednostavno:
- staviš taj hladnjak, sa nakačenim otpornikom, u uslove ambijenta u kojima će ubuduće morati da radi (dakle: kutija uređaja, finalni položaj hladnjaka u prostoru i td...),
- potom iz nekog DC napajanja dovedeš poznatu snagu na taj otpornik (lako je izračunati kao U x I),
- onda meriš temperaturu hladnjaka i čekaš nekih bar 30 minuta da se smiri, ili još duže, sve dok temperatura prestane da se menja.

Kad se temperatura smiri onda je:
(Thl_temperatura_hladnjaka - Tamb_temperatura_prostorije_u_kojoj_radiš_merenje) / P_uneta _snaga_u_hladnjak = Rth_termalna_otpornost_hladnjaka, izraženo u *C_W

Na primer, uneo si 50W i hladnjak se stabilizovao na 80*C, a prostorija ima npr. 25*C : (80*C - 25*C) / 50W = 1,1*C/W.

Tako možeš saznati performanse nepoznatih hladnjaka, sa ventilatorom ili bez njega.
Svakako, hladnjak koji je predviđen da radi sa ventilatorom na njemu treba meriti sa ventilatorom u nominalnom pogonu.

Naravno da se takvo merenje može i drugačije izvesti, odnosno izvor toplote može biti i neka elektronska komponenta, ali je cilj da se najveći deo unete toplote oslobodi kroz sam hladnjak, da bi merenje bilo korektno, ili istovremeno pratiti i temperaturu komponete na najpovoljnijem mestu.

Prava merenja su daleko složenija i nije ih baš lako izvesti jer se teško obezbeđuju odgovarajući uslovi.
Na primer, buši se mikro rupa kroz hladnjak (da ne degradira površinu za hlađenje), kroz koju je provučen termo par od vrlo tanke žice (da ne odvodi toplotu sa samog vrha termo para i tim pokvari tačnost merenja) i taj termo par je zapunktovan direktno na krilo koponente (da ima što bolji termalni kontakt sa objektom merenja), i tako te slične igranke...

Generalno, samo merenje temperature je jako jako teško tačno izvršiti (ma šta laici mislili o tome) jer se provlače velike greške u merenju iz mnogo razloga. To je tek posebna i čitava oblast za neku posebnu priču.

Međutim, ova improvizovana merenja mogu sasvim uspešno odraditi posao, posebno ako se malo pretera sa sposobnostima hlađenja (što nije problem troškova kod niskih serija uređaja, dok se već na visokim serijama štedi svaki miligram materijala).

Ono dodano što treba znati je da svakom hladnjaku termalna otpornost zavisi i od temperature koja je na njemu.
Sa porastom temperature Rth opada, odnosno topliji hladnjak hladi više i bolje i to nije linearno sa porastom temperature već naglije raste ta sposobnost, ali to ima svoje granice od kojih zavisi radni vek i "preživljavanje" komponente koja se hladi. Odnosno, ipak treba težiti nižim temperaturama poluprovodnika jer im je tako duži radni vek.

U svakom slučaju je najbolje finalno merenje izvršiti u najnepovoljnijim mogućim uslovima rada: najveća temperatura okoline, prljav hladnjak, prljavi otvori za hlađenje, nečim prekriven uređaj i slično tome.
Tako se dobija najbolja pouzdanost rada uređaja.

Na primer, mnogima su stradali notebook računari jer su nehotično približili ili prislonili izduvni otvor njihovog ventilatora blizu neke prepreke, koja je sprečila dovoljno hlađenje (jer konstruktori nisu izračunali uslove hlađenja za korišćenje notebook-a na krevetu na primer, nego za rad na ravnom i glatkom stolu, bez ćebastih predmeta ispod i sa distancom od podloge koju određuju one malene stopice dole)...


Pozz

Bravo Macola! Nemam reci, samo stampam i citam...

Sad mi je sve dosta jasnije i odmah skidam ove male hladnjake i IC sa sredine rastera. Ili ce da leti van ili ce da bude uz kraj da bi mogao da stavim veliki hladnjak kao raster...

Znaci odusevio si me ova dca dana... Ja za to nisam hteo nista ni da pitam, reko smejace mi se neko, budala ne zna koji hladnjak, pa neka izmeri i to. Imam unimer UNI-T UT33C, nije ni bitno, on ima stvarcicu za merenje temperature...

Svaka cast!