Citat:
Pa dobro, kada te konacno sateraju u cosak onda se vise ne igras
Uopste ne mislim da sam sateran u cosak.
Ekvivalent cele price vise dozivljavam : dvojica karatista koji na sredini dojo-a izvode kate,
svaki mlati po vazduhu. Ne bih rekao da je to mnogo zanimljivo bilo kome.
Izgleda mi da si potpuno nesvestan sustine stvari koje sam rekao, obrazlozio, pokazao.
Tamo gde si odavno trebao da bar stanes i razmislis, ne stajes. Semafori i raskrsnice
misli ti ne znace nista - vozis po nekoj svojoj pruzi koja se uopste izgleda nigde ne ukrsta
sa mojim autoputem, nije cak ni paralelna, nego ide nekim svojim pravcem.
Tvoja pitanja dozivljavam kao cudesno nesuvisla, kao deo nekog metafizickog eksperimenta
slabo povezanog sa koordinatnim sistemom realnosti
- 'pa to bi onda znacilo a, b, i c !!!' - hteo ili ne hteo da kazem - i 'a' i 'b' i 'c' su se tacno
tako i desili. Ilustrujem to detaljima - pridikuje mi se kako to ozbiljno narusava premise imaginarnog
algoritma formiranog u mentalnom eksperimentu nekoga rodjenog 20 godina posle, pa prema
tome nikako nije moglo ni da se desi, i kako ja zapravo lupam ili lazem, ili imam selektivnu
memoriju. A onda dodje jedan iz istog tabora (Sceka) i kaze kako sam nesto fenomenalno
tacno opisao i da je sve bilo bas tako.
Ili:
'nisi uopste dokazao da to mora da znaci' - moralo ili ne moralo - tako se i desavalo, to je cinjenica.
Istorija nije software, da moze da se restartuje program sa drugim parametrima, ili da se vrati
virtuelna masina na predhodni snapshot pa da vidimo SBBKBB.
Iz zivog tkiva zivota iznesem N realisticnih semplova 3D povrsine, vristi se da je to promil
(u redu, 30 ljudi je promil), ali se usput implicira da su sve izmedju bile nule, bednici, gladni,
bolesni, bezubi, prevareni ili gore od toga.
Operska pevacica je OK, fakat - ali ona je statisticki bezvredna, jer oko nje nikad nije postojala opera,
kostimograf, korepetitor, ucitelj pevanja, operski orkestar, muzicka skola - zapravo je tu bila mracna
mehana na kraju mongolske pustinje Gobi u kojoj su se zajedno sklonili kamile i kamilari, a muve sa
kamile slecu na parcad odavno osusenog hleba.
Vrhunski hirurg je OK, fakat - ali oko njega nikad nije postojao medicinski fakultet na kojem je naucio
sto je naucio - rodjen je naucen, nikad nije imao hirurga pomocnika, niti kvalitetno medicinsko osoblje,
zapravo sve oko njega je bilo blatnjavi sokak indijskog velegrada sa bosim i krezubima koji prose po ulici,
piju vodu iz kanalizacije koja tu pored tece.
Vrhunski sportista je OK, fakat - ali on je sam trenirao kolektivni sport zatvorenih ociju da ne gleda
bednike kako bauljaju okovani u ropstvu, vezanih za betonske stubove solitera dok im smrad sarme
iz podruma golica gladne nozdrve, ponavljajuci sebi "Izdrzi jos malo, posle himne na pobednickom
postolju ces dobiti da jedes".
Kad prica dodje do takvih paradoksa, i neko ne vidi nikakav problem u svemu tome, nego nastavlja da
suvereno gusla svoje mantre, sta mi drugo ostaje nego da prekinem raspravku i sacekam neki drugi autobus.
[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.04.2012. u 14:21 GMT+1]
Re: Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko
